Novi otrovi

POZNAJETE LI NOVE OTROVE?

Na evropskom tržištu postoji najmanje 100.000 hemijskih sastojaka koji se koriste u proizvodnji roba široke potrošnje. Vreme je pokazalo da neki nisu bezopasni kako nam se cinilo. Primer je inkriminisani teflon bez kojeg je život doskora bio nezamisliv

Sad je vec izvesno: otrovi su medu nama! U nekim slucajevima, rec je o supstancama sa kojima smo svakodnevno u dodiru, buduci da se kriju u kozmetici, igrackama, posudu, sredstvima za cišcenje, daskama za peglanje, nameštaju, odevnim predmetima, podovima, lamperijama. Nekad su to hemijske materije, neophodne u proizvodnim procesima, koje se oslobadaju postepeno i truju okolinu na duže staze. Postoje i hemikalije cija toksicnost još nije dovoljno ispitana a one su se, ipak, na ovaj ili onaj nacin, našle u prehrambenom lancu.

Vreme je, dakle, da saznamo kako hemijski elementi uticu na zdravlje i životnu sredinu.

Politetrafluoretilen (PTFE) - Osnovni sastojak teflona toliko je kancerogen da je americka vlada krajem januara zatražila da se svi proizvodi od teflona (posude, tepisi, odeca, pakovanja za hranu...) povuku iz upotrebe!

• Nedavna istraživanja su pokazala da se Ptfe, koji je izazivao rak i organske poremecaje kod laboratorijskih životinja i u cijoj blizini nijedna ptica nije bila sigurna, nalazi u krvi gotovo svih Amerikanaca, ukljucujuci trudnice! Visoko otporan na toplotu, pa stoga "nelepljiv", teflonski tiganj je bio kuhinjski san svake domacice. Zar je iko mogao i pomisliti da mu je papagaj uginuo od svakodnevnog udisanja toksicnih teflonskih isparenja!

Ftalati - Služe za omekšavanje plastike, a ima ih i u medicinskoj opremi (kese za krv, maske za spavanje), podnim materijalima, kablovima i žicama, lakovima, bojama, samolepljivim trakama, kozmetici.

• Pretpostavlja se da ftalati loše uticu na rad žlezda koje proizvode hormone.

Fenoli - Najviše se koriste bifenol A (Bpa) i nonilfenol.

• Bpa se može naci u plasticnim bocama, kompjuterima, elektronskim školjkama, šlemovima, unutrašnjim delovima konzerve, zubnim plombama.

• Koristi se i za izradu providnih predmeta, na primer kutija za pakovanje prehrambenih proizvoda.

• Nonilfenole srecemo u rastvorima za skidanje masnoca, antifrizu, lakovima, pesticidima, hemikalijama za obradu tekstila i kože, kozmetici.

• Smatraju ih krivcima za poremeceni rad žlezda koje luce hormone.

Polietilen glikol (PEG) - Koristi se u sredstvima za rastvaranje ulja i masnoca, sprejovima za cišcenje rerni, ali i pojedinim preparatima za negu tela.

• Sumnja se da je kancerogen i da slabi imunitet.

Propilen glikol (PG) - Ovaj mocni rastvarac nezaobilazni je sastojak dezodoransa, mleka za skidanje šminke, zubne paste, losiona za posle brijanja i kozmetickih proizvoda za kosu.

• Istraživaci tragaju za dokazima da je pomenuti sastojak štetan za mozak, jetru, bubrege.

Natrijum laurilsulfat (NLS) i natrijum laurileter (NLES) - Koriste se kao deterdženti i komponente u šamponima za automobile, sredstvima za cišcenje podova i motora, pastama za zube, balzamima za kosu i šamponima koji proizvode veliku penu.

• Navodna toksicnost ovih supstanci zasad je sporna. Optužuju ih da nadražuju oci i slabe odbrambeni sistem.

Monoetanolamini (MEA), dietanolamini (DEA) i trietanolamini (TEA) - Sastojci koji se mogu naci u "penastim" preparatima, kao što su sapuni, šamponi i mirišljave kupke.

• Od njih nastaju nitrosamini, kancerogene supstance opasne za jetru.

Triklosan - Sastojak s antibakterijskim dejstvom, cest u deterdžentima za sudove i podove, sapunima, dezodoransima, losionima, kremama, pastama za zube.

• Njegova najveca "krivica" je u tome što je po molekularnoj strukturi i hemijskom sastavu slican ozloglašenom dioksinu, jednoj od najtoksicnijih supstanci koje je proizveo covek. Pored toga što je kancerogen, dioksin uzrokuje teška oštecenja jetre i bubrega.

Nitrosamini - Sastojci, koji se dobijaju vulkanizacijom gume, povecavaju elasticnost i otpornost proizvoda kao što su kondomi ili luftbaloni. Sumnja se da su kancerogeni i štetni za jetru.

ZA VAŠ ZDRAVI DOM

U dnevnoj i spavacoj sobi - Poželjni su tepisi od prirodnih vlakana, kao što su vuna, pamuk, juta.

• Izbegavati upotrebu nepromocive hartije, plasticnih presvlaka i prekrivace koji sadrže sinteticku penu ili penastu gumu. Cesto isparavaju organske hemijske materije.

• Ne upotrebljavati raspršivace za parfem. Pametnije je otvoriti prozore i provetriti prostorije u kojima boravite.

• Izbeci, ako je moguce, hemijsko cišcenje. Birati odevne predmete koji se mogu prati u mašini.

• Ograniciti nošenje odece od veštackih vlakana (ili mešavine prirodnih i sintetickih) buduci da se za takve komade cesto koriste hemijske tinkture.

U kupatilu - Preporucuju se higijenska hartija i sanitarni proizvodi u kojima nisu korišceni izbeljivaci.

• Birati kozmeticke preparate bez mirisa ili sa prirodnim mirisima. Kozmetika, parfemi i toaletni proizvodi sa veštackim mirisom sadrže opasne hemikalije kao što su ftalati (najcešce izostavljeni na listi sastojaka).

• Kupovati higijenske proizvode - sapun, šampon i balzam za kosu - od prirodnih sastojaka.

• Ne zloupotrebljavati proizvode za cišcenje kupatila i stana ili sredstva za dezinfekciju s antibakterijskom komponentom, na primer, triklosanom.

U kuhinji - Izbegavati sva sredstva za cišcenje (na primer, tecnost za pranje sudova ili deterdžent za pod) sa prejakim mirisom.

• Ne upotrebljavati providnu foliju i plasticne posude (kutije) za grejanje ili pripremanje namirnice u mikrotalasnoj pecnici, ako im to nije namena.

Na moru - Izbegavati dugo izležavanje na dušeku i ležaljkama: sadrže hemikalije koje isparavaju ftalate.

• Koristiti kreme i losione za suncanje i posle suncanja bez mirisa, aditiva i veštackih konzervansa koji izazivaju alergiju.

Prakticni saveti - Svako u svom malom svetu mora pokušati da se prilagodi i skrati izlaganje hemikalijama potencijalno opasnim po zdravlje. Evo saveta koji mogu da pomognu:

• Kad god je moguce, opredeliti se za biološke proizvode.

• Pre jela voce oprati i oljuštiti.

• Ne upotrebljavati pesticide
u kuci ili bašti vec prednost dati biološkim proizvodima.

• Smanjiti upotrebu konzervisanih namirnica u korist svežih ili smrznutih. Unutrašnjost limenke ponekad je presvucena veštackom supstancom nazvanom bifenol A koja uzrokuje hormonske poremecaje, a može da zagadi i jelo iz konzerve.

• Zaobilaziti namirnice uvijene u tanku providnu foliju koja sadrži Pvc.

• Cesto otvarati prozore i izbegavati upotrebu raspršivaca.

• Oznaka Evropske unije na proizvodu jeste neka vrsta garancije.

• Kupovati sapune, šampone i kozmeticke preparate sa prirodnim mirisima.

• Koristiti boje i lakove sa što slabijim hemijskim isparenjima ili ona koja mogu da se razblaže vodom.

IZVOR